Organizacija nastave za odrasle 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Internacionalni univerzitet, Novi Pazar

Uvod
Odrastao čovek u odgojno-obrazovnom procesu ima različit status u odnosu na dete. Odrasli poseduju određeno životno iskustvo i predznanje iz kojeg polaze u savladavanje nastavne građe, imaju određeni socijalni status i niz psiho-fizičkih karakteristika, koje mogu i ometati i podržavati uspeh u procesu učenja i poduke.
Odraslost se često izjednačava s pojmom zrelosti i shvata se kao jedinstven pojam. Definisanje odraslosti i zrelosti, međutim, valja kompleksno tumačiti i nikada ne zaboraviti na dimenziju vremena koja prožima to tumačenje. Godine kojima raspolaže jedna osoba tek delimično određuju njenu zrelost. Tako će nekoliko osoba od 18 godina različito manifestovati ličnu zrelost, mada su pred zakonom sve jednake, rekli bismo: punoletne. Zamislimo da jedna osoba nastavlja studije, da druga odlazi na biro rada, a treća odlučuje da stupi u brak jer već godinu dana radi sa svojim srednjoškolskim zanatom. Radi se, dakle, o različitim zrelostima kojima ove osobe raspolažu:
• biološka zrelost – fizičko i fiziološko sazrevanje tela i njegovih funkcija (naš osamnaestogodišnjak spreman je za polnu reprodukciju, npr.),
• psihološka zrelost – optimalno funkcionisanje motorike i psihomotorike, sposobnost za kontrolu emocija, za odgađanje potreba, sposobnost sistematskog učenja, sposobnost uspostavljanja bliskih odnosa s drugim ljudima (naš osamnaestogodišnjak uspešno pohađa neku obrazovnu ustanovu i oseća ravnotežu u kontaktu s drugima bilo na poslu, bilo u privatnom životu),
• socijalna zrelost – sazrevanje sposobnosti za izbor i preuzimanje odgovornosti (osamnaestogodišnjak je odgovoran pred zakonom, ali i pred sobom za svoja birana ponašanja; ne brine više samo za sebe, već i za druge ljude),
Učenje i poduka u visokoškolskoj nastavi
• Planiranje koje vrši samo nastavnik vs. uzajamno, zajedničko
• Nastavnikovo određivanje ciljeva rada vs. pregovaranje o ciljevima rada,
• Tehnike prenošenje znanja vs. istraživačke tehnike i samostalno
sticanje znanja,
• Evaluacija koju vrši samo nastavnik vs. uzajamno merenje programskih rezultata.
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
Oblici rada u visokoškolskoj nastavi
Priroda i suština komunikacije u obrazovno-nastavnom procesu
Različite klasifikacije nastave
U andragoško-didaktičkoj literaturi postoje prilična neslaganja u pogledu klasifikacije nastave ili "strategija nastave" (Husen and Postletlwaite, 1985). Osnovni razlog za to je nejasno definisan ili nedefinisan kriterijum za klasifikacijiu nastave za odrasle, što suštinski opredeljuje koncepciju, ali i broj nastavnih sistema za odrasle. Sasvim je sigurno međutim, da ovi sistemi određuju strukturu rada u nastavi, jer iskazuju "specifične varijante u izvođenju pojedinih komponenata, nastavnog procesa obzirom na direktno poučavanje nastavnika i samostalan rad učenika" (Poljak, 1985, str. 144), odnosno prirodu komunikacije u nastavi, što se dovoljno ne uvažava ili jasno ne proizilazi iz pojedimh klasifikacija najvažnijih vrsta nastave. S obzirom na to, najčesce se mešaju oblici i vrsta nastave za odrasle, all postoje i prilično neujednačene klasifikacije vrsta nastave za odrasle.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com